понедељак, 10. децембар 2012.

Savršen zet mojoj majci

Kad sam bila mala, majka mi je govorila da nikad ne odbijem muškarca koji me voli, tj. muškarca koji ima hrabrosti to da prizna iako zna da su šanse za neku srećnu vezu male. Rekla mi je da je taj muškarac jedan od onih retkih, koji bi i ruku u vatru zbog mene stavio.
Ja, još tada, dete, zapravo nisam shvatala o čemu priča. Za mene je ljubav bila ono što moji roditelji imaju. Verovala sam da tako nešto kao njihovo, ne može da se nađe, i da su se oni kojim slučajem nekada davno sudarili, poput dva atoma prašine, i ni iz čega stvorili čitav svet. Mada, tada sam mislila da sam taj čitav svet zapravo - ja. Ali dobro...
I vreme je prolazilo.. Kao što obično biva.
Dostigla sam vrhunac svog života (iako za godinu dana to više neće biti moj vrhunac) i smatram da sam dovoljno 'ostarela' da iskažem svoje mišljenje.
Zbog čega uopšte imam potrebu da o ovome pišem? Zbog čega uopšte o ovoj čuvenoj temi - ljubav - tako često pišem? Iskreno: ni ja ne znam. A ko li će znati?
Da nastavim...
Reći nekome da ga/je voliš nije mala stvar, to priznajem, ali za tako snažne reči je potreban savršen trenutak. U tih par sekundi treba navesti osobu da te ne odbije nakon što izgovoriš te dve famozne reči, treba navesti osobu da izgori od želje da te poljubi, ili bar da ti se osmehne i kline glavom, a možda kojim slučajem, i da kaže isto. I šta onda biva? Taj i ta su živeli srećno do kraja života. The End.
Ali, koliko sam ja do sada shvatila, ljudi baš i ne biraju odgovarajući momenat za priznanje ovako jakih osećanja. I šta ja onda da radim? Da se osećam krivo što sam povredila njih ili što sam razočarala majku koja je samo želela savršenog zeta koji će me savršeno voleti? E u tome je problem! Previše očekivanja u tako malo vremena...
Da bar nije tako teško postupiti ispravno u ovakvim situacijama... Eh...
Ali dobro, bar se tešim time da što se više puta nešto desi, to je sledeći put lakše, ne? A možda se i iznenadim, možda sledećeg puta baš nađem majci savršenog zeta kojeg neću moći odbiti.

Нема коментара:

Постави коментар

Your lovely comments :)