уторак, 02. октобар 2012.

Ogorčenost

Ogorčenosti, ti neverni slugo,
ti podmukla stara rospijo,
kradeš izbezumljene mi poglede,
kidaš zbunjene snove moje.

Nema izlaza.
Ne, nema ni kajanja.
Samo ogorčenost tu je,
samo ogorčenost ostala je.

Poput zalutalog nevernika,
poput bosog izgladnelog deteta,
svoje senke plašim se,
od tame sklanjam se.

Primičem kolena ka sebi,
dugom kosom zaklanjam lice,
pod njom krijem se,
sve više u sebe povlačim se.

Ćutim, i dopuštam tami
da me polako obuzme,
dok ogorčenost u meni raste,
ta kobna pijavica duše moje.


Нема коментара:

Постави коментар

Your lovely comments :)