уторак, 09. октобар 2012.

Inat

Koliko malo mi fali da okrenem tvoj broj telefona... Da čujem tvoje 'Halo' i spustim slušalicu. Koliko malo...
Ne smem, to je sušta istina. Ne smem da te nazovem, iako to silno želim. Jeste da u meni upravo vri lava osećanja, ali ne smem. Ma znaš me... Znaš da smo oboje uvek terali inat. Sada inat pobeđuje, sada slepo slušam taj moj ludi razum iako znam da nisam u pravu. 
Prošlih puta je bilo drugačije, prošlih puta sam bila uverena da ćeš ti biti taj koji će nazvati. Ali očigledno je da više nismo isti... da ovog puta i ti ćeš poslušati svoj inat.
Čemu to? Reci mi ako znaš. Jesmo li ludi ili šta? 'Šta' - to bi bio tvoj odgovor na moje pitanje. Nikad ozbiljan, uvek poput deteta, nasmejan, vedar. Ma... Nije vredno više spomena, ništa više ne vredi pominjati. Šta je, tu je... Nije da mogu vratiti vreme i promeniti sve. Tako da - ostajemo na ovome. Ja teram svoj inat, ti me pratiš u tome. A razdaljina između nas raste, ako ne u kilometrima, onda u osećanjima. Tren za trenom sve dalje smo. 
Živeti s tim? Moguće je, moći ćemo... Samo, to nije ono što želimo, ali je to ono što će biti.

3 коментара:

  1. Ove "redove" sam licno iskusila... ali kad spoznas pravu ljubav ovo iskustvo se cini tako dalekim i moram reci glupavim, kao da nije deo tvog zivota!:)
    Hvala na komentarima!:)

    ОдговориИзбриши
  2. Bas volim da citam tvoje tekstove iako nikad ne komentarisem posle ovog teksa sam osjetila potrebu. Nastavi da pises, rado cu te citati uvijek :) Veliki pozdrav

    ОдговориИзбриши
  3. GlamFabChameleon, moguce, ja samo treba da cekam da pronadjem pravu ljubav :) Bice i kod mene jednog dana :)

    Hvala pwincipessa! Puno mi znaci ovakav komentar :)

    Veliki pozdrav i za vas <3

    ОдговориИзбриши

Your lovely comments :)