среда, 08. август 2012.

Tiha svetinja


Nisu slutili, nije im bilo ni jasno,
Da sad srce svetinja postalo je.
Al` ono malo kucalo je tiho, opojno,
I ipak prevazišlo ogorčen smeh oluje.

Poput časovnika hod je beležilo,
Jedva čujno, tako tiho, tako smelo.
I redovno kucalo na prozore
One duše čiste, one pameti stare.

Pokucalo i na vrata, stara, teška i drvena,
Tiho se nakašljalo, snagu skupilo,
Nama smrtnicima se obratilo:
‘Bez ljubavi nema svetlosti dana’.

Нема коментара:

Постави коментар

Your lovely comments :)