субота, 16. јун 2012.

Zaljubljeni čekaju, a ja ću te dočekati

Ponekad pomislim na ono vreme, kada sunce se ugasi, a svećiće na nebu zasjaje. Ponekad pomislim na onu noć, na onaj zagrljaj, poljubac, ples, kišu, strast, nemir, zaljubljenost, čežnju... Davno ispraćena tvoja je vojnička družina i ti s njom, davno sam ti mahala belom maramicom i slala imaginarne poljupce. Davno bilo...
Kako li je samo brod tada otplovio, odnoseći sve što je činilo moj svet. Eh, ti mornari i kapetani... Pa zar nisu mogli sačekati još samo koji minut da se gospodski oprostimo. Ne... Rekli su 'Vojnici ne smeju da plaču. Idemo.' Odveli su te, od mene, od domovine... Sada tvoj prst poteče okidač, i tvoje oružje proliva tuđu krv. Znaš koliko sam protiv toga, protiv nasilja, tuče, smrti... Ali eto, ti samo obavljaš posao, a ja mogu samo da se nadam da nećeš biti ti sa suprotne strane, da ćeš se živ vratiti nazad.
Oh, pa koliko li sam se samo nasušala reči protiv tebe. Drugarice moje najmilije pokušavaju da me odvuku od tebe. Ali najdraži moj, ne uspeva im. Zaljubila sam se. A zaljubljenost je zaluđenost. Zaljubljeni čekaju i dočekaju. Zaljubljeni se pripremaju da zavole i na kraju nauče i šta je to ljubav. Zaljubljeni ne slušaju publiku, zapravo oni je ni ne vide. Zaljubljeni su zaslepljeni.
Dočekaću dan da ponovo vidim te tvoje plave oči, tu plavu kosu, te snažne ruke, to telo koje u meni budi najgoru zver. Dočekaću dan da čujem tvoje reči, tvoj misteriozan glas, tvoj engleski akcenat koji me odvodi do ludila.
Šarmatnog te pamtim, dečače. Šarmantan i ostani, moj muškarcu. Osvoji me ponovo dubokim vedrim pogledom, samo jednim dodirom, jednom rečju. Zagrli me, kad se vratiš... Učini da se osećam kao da sam jedina, kao da druge ne postoje, kao da me sigurno držiš na dlanu dok su ti prsti blago savijeni da me štite od vanjskog sveta. Potrebno mi je to, potreban si mi ti...
Ali dočekaću te. Doći ćeš ti. Ponovo ćeš uzdrmati moj svet i ponovo ćeš uneti mir u njega. Jer jedino ti to i umeš.

2 коментара:

Your lovely comments :)