уторак, 19. јун 2012.

Bakini gomboci i palačinke sa šljivama

U vazduhu miris bakinih gomboca i palačinki sa pekmezom od šljiva. I to domaći pekmez! Nije šala.
A uspomene, ko njih šiša, zar ne? Bilo pa prošlo - neko će reći. Ali da mi je samo jedan sekund da uđem u  bakinu kuhinju, krišom uzmem taj jedan gomboc sa šljivama ili jednu palačinku. Uf... Pa to je najdraži deo mog detinjstva! Deo koji me načinio buckom.
Nisam volela kuvanu hranu, ali sam je jela samo zbog slatkog dezerta posle. Uf... Kad se samo setim...
Nema ništa lepše kad taj miris obujmi čitavu kuću i jednostavno ti ne da mira dok bar ne zagrizeš jednom. Samo to jednom je dovoljno.
Ah... govorili su mi da sam luda što propuštam dečije igre i igralište, zbog toga što željno iščekujem ručak i ne želim da ga propustim. Govorili su da deca treba da se igraju, skaču, druže, a ne da razmišljaju o hrani. Ali nisam ja razmišljala o hrani! Samo.... samo o tim gombocima i tim slasnim palačinkama. Ma, oni ne razumeju! Njihove bake nisu umele kuvati, čim tako govore...
A odakle sad ovaj miris potiče? Ma ne znam.... neko je sigurno ukrao bakine recepte, čim i nekog stranog restorana miriše.

1 коментар:

Your lovely comments :)