субота, 25. фебруар 2012.

Ruševine


Osećaš li kako nebo ljutito drthi?
Ne čuješ li gromke odjeke gromova?
A kiša o prozore k'o o doboš udara.
I priroda se buni...

A zlo... Ne, ljudi su neumoljivi i strašni...
Prizivaju kapi nemira i rata.
I opet tako bezdušno posmatraju sa strane,
iz daljine, od nekud daleko.

I priroda čeka, strahuje,
traži nešto da ohrabri je,
da sačuva ono malo što ostalo je
nespaljeno, varvarskom rukom nedodirnuto.

Al' sevaju munje, paraju nebo,
zlo ruši poslednje bedeme,
i još jedan dom nestao je.
Kraj ognjišta više porodice nema.
Nema ni vatre, ni toplote, ničega više nema.
Samo tama...
I negde zapisana četiri imena. 

Нема коментара:

Постави коментар

Your lovely comments :)