четвртак, 02. фебруар 2012.

Kafa


Budi se grad, svetla na ulicama se gase, a prve kafe se kuvaju. Tako započinje dan – uz šoljicu kafe. Neko je ispija usput čitajući dnevne novine, neko zajedno sa prijateljima ogovara komšiluk, a neko samo razmišlja o predstojećem danu i pokušava da se razbudi. Mada, neki baš tada donose najvažnije odluke, planiraju dan, organizuju sve svoje obaveze.
Rokovnici ispisani i umrljani klapljicama kafe, otvaraju se svakog jutra i popunjavaju.
… ‘Od 11 do 12 sati – poslovni ručak sa novim klijentima’, ’14-16h sređivanje gomile papira na stolu’, ‘U 20 časova – trening u teretani’, itd…
Dani su uglavnom slični, skoro pa i identični. Postoji određeno vreme za doručak, pripremu za posao, posao, razgovore sa klijentima, obavljanje raznih obaveza na radnom mestu, onda povratak kući, odlazak u teretanu ili možda šetanje, i na kraju, svima najdraže: spavanje. Nakon otprilike osam sati, ponovo sve u krug.
Vikendi su druga priča, tada se ljudi opuštaju i odlaze da se šetaju i posmatraju prirodu, izlaze u kafiće sa prijateljima, ispijaju kafice, obilaze susedne gradove, a uveče se okupljaju i vesele do zore. Počaste se raskošnom večerom i skupim pićem s vremena na vreme, pokazujući svojim poznanicima koliko novaca troše, zapravo, samo hvaleći se. Čudno je to kako misle da je sve takmičenje: ko će više zaraditi, ko će imati uspešniju karijeru, lepšeg muža ili ženu, pametniju decu, broj trofeja i porodičnih slika u vitrini koja krasi dnevnu sobu, da ne zaboravimo i veći televizor, skuplji nameštaj…
Ponedeljak dočekaju umorni od prethodne noći, pa se ponovo razbuđuju uz šoljicu vruće kafe. Neko najviše voli da sam samelje zrna kafe, da oseti taj miris koji će ga u potpunosti razbuditi. Vedrih očiju ispijaju i poslednju kap. Da li je slatka ili gorka, nije bitno, važno je da skoro niko ne može živeti bez tog napitka. Donet iz Brazila, a proširen po celom svetu. Danas, ljudi se obraduju kada vide naslagane kesice ispunje magičnim smeđim prahom na policama prodavnica. Možda baš i samo zbog toga odlaze u kupovinu, da bi nasmejani zgrabili još jednu.
Često kao deca govorimo da nam se ne sviđa ukus, a da ne zaboravim i miris, ali kako godine prolaze, mišljenje se menja. I svi poznanici i saputnici vole da uz razgovor popiju šolju kafe. Mada, neko više voli alkohol, neko limunadu, a neko čaj. Sve ima istu nameru – da nam pruži trenutak sreće i odmora.
Vekovima i vekovima pre, žene su volele da same  obrađuju deo zemljišta posvećen samo kafi. Uživale su u svežem mirisu, kao i u jarkoj boji tog ploda. Neobično je kako jedno malo zrno proizvede toliku količinu radosti u svakome od nas, omogućuje nam i sposobnost boljeg razmišljanja, kao i donošenje boljih odluka. I sve to čini jedno maleno zrno. Ko bi rekao?
A kad se vi probudite, da li sami skuvate sopstvenu dozu okrepljujućeg napitka ili neko to umesto vas uradi? Da li vas dočeka kraj kreveta ili sami ustajete i odlazite u kuhinju? Da li nesvesno izbegnete doručak zarad kratkog užitka u čarobnom piću? E to je – kafa.

Нема коментара:

Постави коментар

Your lovely comments :)