четвртак, 17. фебруар 2011.

Ruski rulet


Kada jutro dođe, magla prigrili grad, jedino što čuješ je pucanj. Neko neće dočekati podne. Kada karte predstavljaju igru sa životom, tada sve prestaje. Jer jednog dana dolazi i tvoj red, jednog dana i ti ćeš povući okidač.
Ruski rulet.
Izgubiš li partiju, tvoj je red da isprobaš sreću. Pet od šest šansi imaš da preživiš, ali uvek te nekako zadesi ta jedna, smrtna šansa. Tako prolazi vreme tvoga života. Porodica više neće biti cela na okupu. Nećete više igrati razne igre pod svetlošću sveće, nećete zajedno svakog dana ručati. To ti je ruski rulet. Tražiš - dobiješ, i na kraju sve izgubiš.
Dan pre se svađaš sa ćerkom koja želi da ide na Akademiju baleta. Govoriš: 'Ćero, nije to za tebe. Bolje ti je da pomažeš majci u kući, nego da izigravaš životinju koja skače pred publikom.'
Ni ne shvataš da njoj to sve znači u životu, da je to njen život, njena sreća, mir, radost. Posle se čudiš kad bez pozdrava izađe iz kuće i ne vraća se. Brineš se, piješ, gledaš u sat, nje nema. Ni na nogama više ne možeš da stojiš a ipak otvaraš ulazna vrata i odlaziš u seosku kafanu. Žamor i buku čuješ sa svih strana, i najmanji glas ti bubnja u glavi, ali ipak odlučiš da sedneš pred šank i naručiš još po koje piće. Prolazi vreme, ništa se ne dešava, i dalje je ona ista buka, isti ljudi. Jedino što ti čašu uvek dopunjavaju. Poslednjom novčanicom u džepu plaćaš piće, naručuješ još i obećavaš da ćeš sutra platiti. 'Sutra' - kako to lepo zvuči. Šteta što to 'sutra' nećeš doživeti... Prilazi ti grupa muškaraca, jednako opijenih kao i ti. Njihovi glasovi i smeh te mame i odvlače u zadimljenu prostoriju. Osoba do tebe, za stolom, meša karte i deli ih. Igra počinje. Sve ti je mutno pred očima ali ipak uspevaš da pobediš u prvoj partiji. Gubitnik prislanja hladnu cev pištolja sebi na čelo, a ti mu govoriš: 'Izbroji u sebi do 10, povuci okidač i nadaj se najboljem.' - Sreća mu se osmehnula, ali sledeći igrač je pao na zemlju. Njih trojica igraju i treću partiju. Ovoga puta sve ti je slabiji vid i nasumice bacaš karte na sto. Pištolj klizi prema tebi, dohvataš ga drhtavim rukama. Hladnoća ti prolazi kroz telo, brojiš do 3 i povlačiš okidač. Tog trenutka sve prestalo je. A niko kriv nije bio, sem tebe...
Da samo nisi toliko želeo da budeš u pravu, da nisi samo zapretio svom detetu, da ona samo nije izašla kroz ta vrata, da si samo potrčao za njom i izvinio se, ništa od ovoga se ne bi desilo.
Čovek nije stalno u pravu kada misli da jeste, i ne mora reč iz tvojih usta biti poslednja, ne moraš baš TI završiti svaku raspravu. Popusti ponekad, nekada je to cena života. Prećutati - znači: preživeti.

2 коментара:

Your lovely comments :)