среда, 16. фебруар 2011.

Probudi me kada vreme dođe

Probudi me, majko, kada zlo prođe,
kada plač ljudi prestane, sunčan dan dođe.
Ljudi su zli, majko. Hrane se tuđom krvlju prolivenom,
žude za tuđim vriskom i suzom ponekom.


Majko, želim samo da prespavam ovo veče.
'Proći će i ovo, sunce moje malo' otac mi reče.
Verujem u reči njegove, pružaju mi nadu,
ali ljudi zli, kamenim srce ruše naše uspomene.
Nestaće sve, nestaćemo i mi, to mene brine.


Sanjam, majko, ružine vrtove, mirne, beskrajne.
Vidim duge šarene, blistave, blago nasmešene.
Probudi me, majko, kada vreme dođe,
nemoj pre...
Ovaj san je raj, majko, ne želim da prođe...

    


5 коментара:

  1. Sanjam, majko, ružine vrtove, mirne, beskrajne.
    Vidim duge šarene, blistave, blago nasmešene.
    Probudi me, majko, kada vreme dođe,
    nemoj pre...
    Ovaj san je raj, majko, ne želim da prođe...


    Šta ti kažem ,Jelena...svidja mi se tvoja poezija

    ОдговориИзбриши

Your lovely comments :)