уторак, 15. фебруар 2011.

Jer ja sam pobednik

Spremajući sobu, pronašla sam ovo pesmu koju sam napisala pre nekoliko godina. Evo, pročitajte je.
I samo da znate, nisam je menjala niti nameravam, ostaje ovakva. :)

Jer ja sam pobednik

Svaki put kad koraknem, taj korak postaje moj.
Ne njen, ne njegov, ne tvoj... već samo moj.
I ona iskra kada zablista u mojim očima,
kada otera onu strašnu tamu u besanim noćima,
znam da pripada meni... samo meni.


Sve moje poraze brojite i podvige sabirate,
nikad se ne zapitate da li je ispravno to što radite.
Da dođete i pitate: 'Kako si?' za vas to ne vredi,
govorite: 'Takva si - kakva si.' - a opet me menjate.


I da znam da nikome ne vredim,
i da u starosti sasvim sama osedim,
opet bi mi bilo svejedno.
Naporno sam radila za ono što je bilo, za ono što biće.
Svaki umor, sve one neispavane noći, sve je to vredno...
Za mene...


Moj cilj je da osvojim najvišu planinu,
dotaknem najvišu zvezdu, hodam po plamenu.
I ma šta god drugi govorili, ostajem svoja,
i dalje onaj borbeni duh u meni sja.


Čežnja za pobedom, za svakim trofejom,
ako me uništi, barem znaću da je sve ovo vredelo.
Borila sam se, to je najvažnije, a ne ono što se govorilo...
o meni, o prijateljima i porodicom mojom.


Uputite mi još jedan pogled besa, mržnje, zavisti,
pa očekujte još više mojih osvojenih bitaka,
za svaku ću se sama boriti, ne odustati.
Za mnom dizaće se prašina, čuće se aplauz i vika.
Jer ja sam pobednik.

7 коментара:

Your lovely comments :)