субота, 01. јануар 2011.

Valcer

Bila je hladna decembarska noć. Sve je bilo tako belo, tako nežno na dodir. Taj sneg... te pahuljice topile se na dlanovima, ti vetrovi dodirivali joj lice. Devojka, ime joj je Meri, od uzbuđenja nije primetila lepotu zime. Pravu lepotu, kad je sve belo i zavejano, a nema leda da se poklizneš. Ona je samo mislila na dečka kojeg će upoznati, sa kojim je svoje misli delila mesecima. Ali to su bile samo poruke, sada je došao trenutak i da se susretnu.
Nije znala šta je očekuje, niti kako on izgleda. Dogovorili su se da to bude iznenađenje, da kada se sretnu pokraj reke sve tajne otključaju svoja vrata.
Polako su prolazili minuti, dečko (Tom) je kasnio. Ona ga je čekala sve dok se nije pojavio. Ali trenutak kad je došao, ta sekunda kad se pojavio izgledala je magično. Ona s jedne, on sa druge strane klupe, blaga svetlost ih obasjava, a sneg se vijori oko njihovih tela. Meri i Tom to nisu primetili, nisu primetili tu čar te noći, samo su se gledali i gledali.... i gledali. Nisu znali šta da progovore, ali pogledi su dovoljno rekli. Meri je tog trenutka znala da se nije pokajala što je pristala da se nađu, jer dečko nije izgledao kao nekakav huligan, već sasvim pristojno. U sebi je morala priznati da je Tom prelep. Svetlo smeđa kosa, pomalo duža, mu je okvirivala lice... to lice na izgled veoma nežno. Osmeh mu je titnjao na usnama. Njegove misli bile su potpuno iste kao njene. Kao jedna duša u dva tela. Satima su mogli da se dopisuju, a da ni ne pomisle da prekinu. Sada je bilo potrebno da nastave taj dugi razgovor. Samo, pomalo im je bilo teško da progovore, srca su prebrzo kucala, ruke su blago drhtale.
"Hladno ti je?" - Najzad ju je Tom upitao. "Želiš li da odemo do kafića da se ugreješ?"
"Nema veze.... Želim da ostanemo napolju" - tiho mu je odgovorila "lepše je."
Prošao je još jedan trenutak tišine, ali ubrzo su njihovi zvonki glasovi parali tu tišinu koja ih je okruživala.
"Čudno je..." - krenula je Meri.
"Šta? Šta je čudno?" - osvrtao se Tom, ne znajući na šta je mislila.
"Čudno je to što se tek sada upoznajemo.... A još čudnije što se nisam razočarala ni jedne sekunde kad sam te malopre videla."
Tiho se nasmejao, ali ona ga je samo bledo pogledala: "Šta je smešno?"
Za trenutak se pretvarao kao da razmišlja o njenom pitanju, kao da nije znao šta da odgovori.
"Znaš li šta sam pomislio kad smo se sreli, dok smo se onako u tišini gledali?"
"Ne..." - i dalje je tiho govorila. Taj njen šapat bio je tako mio i nevin. Tom je bio uveren da bi zvučala poput slavuja kad bi zapevala. Nastavila je: "...reci mi."
"Da sam zaista srećan što sam našao tako dobru prijateljicu, da ti se mogu obratiti ako mi bude loše ikada, da prvi put nekome zapravo verujem."
Meri se tada zavrtelo u glavi, posustala je. 'Prijateljica..' ta reč zvuči pogrešno.
"I meni je veoma drago što sam te upoznala..." - Bila je sve tiša, snaga ju je polako ostavljala.
"Požuri," - reče joj Tom, "želim nešto da ti pokažem."
Penjali su uz neko brdo, nije znala kuda idu, jer magla je bila pregusta. Ali pustila je da je on vodi držeći je za ruku. 'Samo smo prijatelji...' ni sama nije znala otkud joj takve misli lete po glavi.
"Sad zažmuri, i samo mi veruj" - čulo se uzbuđenje u njegovim rečima.
"Ionako ništa ne vidim od magle, ali evo.... zažmurila sam."
Još minut-dva ju je vodio, a onda su stali.
"E pa ovo ćeš moći da vidiš. Otvori oči."
U prvi mah iznenadila se svetlošću koja je dopirala do njih, a još više melodijom koja je dopirala do njih. "Valcer..."
Stajala je na visoku na brdu, pogled joj je pratio ono što se pomeralo u vodi. Ubrzo je shvatila da je to običan brodić, pun ljudi koji su plesali. A svetlost je dopirala iz kafića tamo dole ispod njih.
"Želiš li da zaplešemo?" - upitao ju je, i pre nego što mu je odgovorila, već su plesali.
Tlo je bilo ravno, nije se bojala da će se sapleti i pasti. Noć je postajala sve lepša svakog minuta.
"Sviđaš mi se..." - čula je Tomove reči. Osmeh joj je zaigrao na usnama, sad je bio red na njega da se začudi zašto se nasmejala, ali nije je ništa zapitao. Samo je pustio da muzika obavi svoj posao, i da se ples nastavi.
"Znam."

6 коментара:

  1. hvala Jelena, i tebi neka bude srecna, i nek ti donose mnogoo toga lepog!!!!

    ОдговориИзбриши
  2. uvijek nastojis napisati neku toplu pricu to cijenim

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala ti Vanja :)
    saigon, drago mi je sto ti se dopada :)

    ОдговориИзбриши
  4. svaki post ti je savrsen, nemam reci..

    ОдговориИзбриши
  5. Na vas konto br. 2011 uplaceno je 365 dana srece, 52 nedelje ljubavi, 12 meseci mudrosti i 1 godina snage! Ugodno trosenje! Sretna Vam Nova 2011

    ОдговориИзбриши

Your lovely comments :)