субота, 22. јануар 2011.

Poslednji dah svežine

Pomisliš, na trenutak, da je sve ovo samo san, da će i ovo proći. Nemaš snage da se suočiš sa istinom, i to te proganja. Život ti je, do sada, bio savršen. Imao si sve... ljubav, sreću, novac, porodicu, uspeh, zdravlje.... Ali kad izgubiš balans između svih tih stvari, kada se ravnoteža poremeti, ta tanka linija koja ih deli počinje da puca. Kratke niti se kidaju, i polako sve pada u vodu. Gubiš sve... polako, jedno za drugim. Kako se razočaraš nakon jednog gubitka, plašiš se sledećeg. I od tog straha ne vidis sjaj drugih zvezda koje sijaju na nebu, zaslepila te je tama sopstvene nade. Bojiš se da nastaviš sa životom, gubiš taj dah svežine savršenog života. Polako on postaje poslednji, jer ti nisi smogao snage da se vratiš na glavni put, već si skrenuo u slepu jednosmernu ulicu, iz koje nema povratka. Čuješ sebe kako negoduješ, ali razmišljaš kako nemaš kuda, kako jedino je ovo preostalo. Umesto da budeš pozitivan, ti si pesimista. Nije ni čudo što si skrenuo u pogrešnu ulicu. Još uvek postoji vreme za nadu, za veru... ali tvoje misli ih odbacuju, i ne želiš da ih prihvatiš.. ne želiš da prihvatiš da ćeš provesti svoje poslednje vreme u nadanju umesto da učiniš nešto za šta ti misliš da je korisno. Oblaci polako dolaze, poput lađa koje plove nebom. Ovoga puta sprema se rat. Munje sevaju, gromovi viču, i tvoja hrabrost još više opada.
Iako si izgubio sve, nisi trebao da prestaneš da se boriš, nisi trebao da samo sediš na zemlji i posmatraš. Sve bi bilo u redu kada bi ustao, otresao one bubice koje su počele da ti se penju na telu, i duboku udahnuo. Tada onaj dah svežine ne bi bio poslednji, bio bi prvi. Jer si odlučio da započneš novi život, da kreneš ponovo, da ostvaruješ svoje želje. Ali opet kažem, ti si odustao. Sada ti jedino preostaje da čekaš Večnu tamu. Ali zapamti: tamo nema ni onih zvezda koje si mogao da vidiš da si se samo malo potrudio.

6 коментара:

Your lovely comments :)