уторак, 21. децембар 2010.

Poslednji poljubac

---Pozdrav svima, ovo je moj prvi post i nadam se da će vam se svideti. Ne zaboravite da kliknete ono 'Prati' dugmence u gornjem desnom ćošku (ispod slike) :D ---


Ulične svetiljke obasjavaju tamne ulice. Stojimo, nas dvoje, zagrljeni. Srce mi ubrzano kuca uvek kada sam u njegovoj blizini. Znam da i on čuje te nevine otkucaje. Očekujem poljubac. Polako približava njegove usne i spaja ih sa mojim. Osećam vrelinu njegovog daha. Hladna, jesenja noć je. Kapljice kiše slivaju nam se niz lice, ali nama ne smeta. On lagano miluje moje usne. Dlanovima me obrgrljuje, dodiruje mi kosu. Volim ga.... svim srcem. Svetla se polako gase, verovatno je struja nestala, samo za nas. Lepše je ovako. Mrkli mrak i jedino mi u njemu. Biće ovo poslednji poljubac, znam to. Sutra on odlazi u vojsku. Nećemo se dugo videti, možda čak nikada više. Poslednji poljubac, strastven, sa ljubavlju, se oprašta od mene. Moja ruka, željna da nastavi priču, da je završi, ne uspeva da opiše taj trenutak najbolje. Samo onaj ko zna kakav je poslednji, najiskreniji poljubac, može da me shvati. Toplina u duši, želja da se vreme bar na kratko zaustavi, da potraje poljubac još barem malo, srce to traži. Ono ne želi da se ovo završi, ono ne želi oproštaj, želi sledeći sastanak. Čežnja za ljubavlju nije dovoljna da nagovori vreme da zamrzne. Polako sve prestaje, poljubac, magija, svetla se pale. Ništa nije večno, nažalost, ali jedino mi preostaje sećanje.

                                              

4 коментара:

Your lovely comments :)