четвртак, 23. децембар 2010.

Budi srećan, kad bar ja nisam... :)

Nije lako pobediti tugu, kad srce plače i doziva ljubav. A u prvi mah sve se čini tako nestvarno, kao da je sve samo neka šala. Misliš: 'Ovo se ne dešava, on se samo šali'. Nije tako, jer posle ovoga svemu dolazi kraj. Ko zna kada ćeš ga sledeći put videti, slučajno u prolazu dodirnuti mu ruku?
Nije toliko teško izgubiti dečka kojeg voliš koliko najboljeg prijatelja, a još pri tom za njega gajiš tajne simpatije. Prijatelji ne bi trebali da idu, njima je mesto tu, pokraj nas. Ali kad napraviš jednu grešku, ma koliko ona velika ili mala bila, i ako ta greška povredi drugu osobu, svemu dolazi kraj. Prijatelji ne ostaju zauvek uz nas, sada shvatam. Ali teško je... Teško je gledati tragove po snegu i njegova okrenuta leđa, znajući da se neće vratiti. I šta da mislim? Sada, kada se sve završava, koja misao da mi se pojavi u glavi?
Nije dobro voleti ako se bojiš razočarenja, bojiš rastanka. Ljubav je samo za hrabre.... Oni znaju da vole i da se u isto vreme raduju vremenu koje im sudbina pruža, a kada dođe rastanak, da ga mirno prihvate kao da je to još samo jedan trenutak njihovog života. Pomiriti se sa istinom, to je sve što je potrebno... ali ja to ne umem, nikad nisam ni mogla. 'Nemoj nikog da voliš previše, jer tada izazivaš sudbinu da ti tu voljenu osobu oduzme, nekad povremeno, nekad zauvek.' govorila mi je baka. Posle svih ovih godina, ja i dalje pamtim te njene reči. Pogotovo sada, kada shvatam da su istinite, razmišljam zašto je ranije nisam poslušala. Zašto sam čitavo detinjstvo provela beskrajno voleći svaku osobu koja mi dođe u život? Zašto su me sve te osobe napustile? Ljudi nesvesno otkrivaju naše najdublje misli, ne razmišljaju o njima, već spontano odluče da se udalje.
Koliko puta sam samo govorila kako mi je život težak.... Dok sam bila dete - kako su domaći zadaci preteški, kako ne volim školu, kako želim da imam više vremena.... Kasnije, kad sam bila starija razmišljala sam samo o momcima koji su prolazili pored mene, ponekad se žalila na školu i ocene.... Ali sada kasno je da razmišljam o prošlosti, jer ona je bila daleko srećnija. Svi oni problemi sada mi se čine kao da su sitnica, jer tada sam imala Njega pored sebe. On, kao najbolji prijatelj, me je bodrio na svim takmičenjima, terao me da nastavim da se borim sa problemima, govorio da ne odustanem. Eto, On je bio nešto najbolje u mom detinjstvu, a sada kada je otišao shvatam koliko mi je značio.... previše... Da, previše je značio, previše boli... I znam da se uzalud nadam njegovom povratku, znam da i ako se vrati da ništa neće biti kao pre. Ali nada je čudo... Nada nas tera da nastavimo dalje, daje nam snagu.
Ne znam da li me je voleo, ali nadam se da jeste. Želim samo da znam da je razlog odlaska samo za naše dobro. Volela bih... kad bih bar znala da je On u redu i da je srećan. To je sve što mi treba.

2 коментара:

  1. divne misli, ali ako nemas nadu, onda nemas nista...drzi se toga i vidjet ces kako ce se stvari početi mijenjati...mozda On postane on jer ce u tvoj zivot usetati neki novi ON...:))
    xoxo

    ОдговориИзбриши
  2. Ne znam sta se desilo pa si ga izgubila, ali mogu u potpunosti da te razumem - i to da ne boli kao kad izgubis decka, i to da prema njemu gajis simpatije (ja sam to sifrovano zvala NPN - neobjasnjiva pozitivna naklonost - da me ne bi "provalio"), a posebno taj deo da tek sada kad pogledas u proslost shvatis da si bila srecna. Isto kao i ti, vezivala sam se za sve ljude koji udju u moj zivot, a nekako, bas ti za koje se najvise vezem ili su odlazili ili me razocarali. Ali, ako sam nesto shvatila, a mozda moze da pomogne to je sledece: razumem tvoju baku, ali ne treba da sputavas sebe kada primecujes da nekoga pocinjes da volis i da ti znaci jer je bez toga sve prazno. Svi se bojimo razocarenja i rastanka, ne verujem da iko moze da se "iskljuci"...
    Ja sam mog prijatelja gubila vise puta, bolje receno - gubili smo se, jer nismo osecali isto - imali smo periode kada ne komuniciramo i tacno se secam da sam se osecala ISTO kao ti, cak sam i pisala na mom blogu o tome, tako da te razumem da ti je tesko da poverujes da ce se vratiti - ali ja verujem da hoce :)
    Ucini nesto, kontaktiraj ga, sigurno i ti njemu nedostajes, nemojte da se razdvojite ako ti toliko znaci, a cim ste bili najbolji prijatelji znacis i ti njemu i nema potrebe da se pitas da li te je voleo ;)

    Nadam se uskoro lepoj vesti! :DDD
    :***

    P.S. Izvini zbog predugackog komentara!

    ОдговориИзбриши

Your lovely comments :)